glavna-slika-n.jpg


Основна школа
"Гаврило Принцип"
Крајишка 34
11080 Земун
тел. 2194-454
        2194-294
osgprincip@gmail.com

Креативност и учење

Креативност и учење

 

Честа је предрасуда да учење и креативност не иду заједно.  Још увек  је доста распрострањено мишљење да у учењу нема места за креативност и да се не може “озбиљно” учити кроз игру и забаву. Интуитивном и посредном  учењу се често не даје иста тежина као традиционалном формалном усвајању знања.  Такође,  креативност се често схвата као природно дата особина, таленат, нешто што или постоји или не постоји и што се не може мого мењати. Међутим, креативност је вештина, која се самим тим може вежбати и развијати као и свака друга. Што више учимо креативно мишљење и вежбамо да размишљамо изван граница дотадашњих шаблона делања, то смо креативнији. Што смо креативнији то боље памтимо и учимо.

 

Шта то чини креативност ?

Када говоримо о креативности описујемо способност детета да створи  нешто оригинално, корисно и ново. Већи део креативног размишљања подразумева комбиновање предходно неповезаних идеја или предмета зарад стварања оригиналног и јединственог продукта. Овај процес назива се синтеза, а многи стручњаци га сматрају суштином креативности. Креативни процес поред тога подразумева и машту, оригиналност, продуктивност али и решење проблема применом те маште и знања и на крају способност да се као производ креативног мишљења створи нешто ново.

 

Како подстичемо креативност?

Развијање креативности помаже деци да разумеју свет око себе, али и да исказу своја лична искуства и идеје. Како би се креативност детета развила неопходно је развијати специфичне особине личности као што су флексибилност мишљења и понашања, способност подношења неодређених или нејасних ситуација, развој самодисциплине и преданости раду као и јачање осећаја независности.

Потребно је деци обезбедити пуно времена за игру и експериментисање са материјалима и идејама и треба им допустити  истраживања која иду изван оквира које други сматрају важнима.

 

Дететове идеје не треба исмејавати али ни захтевати креативност јер она треба да се јави спонтано.

 

Обрни, окрени, измисли… промени

У развијању креативности код деце потребно је предочити им на које све начине могу откривати и стварати нове односе међу елементима. Постоји безброј комбинација елемената које можемо створити. Потребно је ослободити се устаљених и ограничавајућих погледа на свет и изградити навику стварања нових погледа, нових односа и веза међу елементима. Можемо се играти овим мноштвом различитих комбинација, постављајући питања: “Шта би било када бих ово повезала са оним?” (смишљајте најчудније могуће комбинације); “Шта би било када не би било тако него овако?”

“Ум проширен новом идејом никада се не враћа на своје почетне димензије.”

                                                                                                                                                                                        Оливер Вендел Холмс

Научи ме како да учим

Родитељи имају потребу да стално исправљају своју децу. Они то раде из најбољих намера , да би им што пре усадили што више знања и да би их спречили да направе грешке. Meђутим, родитељи треба да знају на који начин да охрабре и подстакну дечији ентузијазам према стварању нових идеја, па чак и да учествују и укључе се са својом децом у тај процес иако их то експериментисање некада може ставити изван тренутне зоне комфора.

Ево неких од техника које можете применити у раду и игри са децом:

 

Игрица” Ставио сам у кутију”

Прва особа на пример каже:”Узео сам своју кутију и у њу ставио четкицу за зубе”. Друга особа понови оно што је прва рекла, и дода још једну ствар у кутију. Трећа особа дода још једну ствар и каже:”Узео сам своју кутију и у њу ставио четкицу за зубе, мајицу и меду.” Игра се наставља тако што свака особа додаје по нешто али мора да понови све претходно истим редоследом. Временом ствари које се додају постају све забавније, али постаје све теже запамтити толики број ствари и њихов редослед. Тада сугеришемо детету да направи менталну слику у глави да би боље упамтило све елементе. На пример , оно може замишљати меду како је обукао мајицу и користи четкицу за зубе…

 

Игрица “Азбука-Абецеда” или “На слово на слово”

Прва особа почне са словом А, и пронађе речи које почињу тим словом, а припадају одређеним договореним категоријама (нпр. име, име жене или мужа, држава у којој живим, шта једем, која кола возим…) Онда неко на пример каже: ”Моје име је Андреја, жена ми се зове Анка, једемо ананас, живимо у Африци, возимо Алфа ромео.” Затим следећа особа узма слово Б па додаје речи истим редоследом: ” Моје име је Бојана, муж ми се зове Бранко, једемо банану, живимо у Белгији, возимо “Бубу”…Дете на овај начин учи редослед слова у азбуци или абецеди, имена држава и градова али увежбава и вештину присећања и категоризације речи.

Игрица “Математика”

Са децом која уче сабирање, можемо направити забавну игру док се возимо колима тако што ћемо им дати задатак да сабирају бројеве регистарских таблица кола испред нас. Старије дете може да множи бројеве са таблица.  Ако има двоје (или више) деце, можемо увести  правило којим се старијем детету отежава да увек побеђује. Тако оно рецимо, мора увек да изброји до пет пре него што да одговор. Или, дамо задатак старијем детету да каже да ли је одговор млађег детета тачан. Ако није,  онда старије дете треба да да тачан одговор.

 

“Метакогнитивне стратегије”, стратегије организованог  мишљења.

Учењем како да учи, дете стиче контролу над самим процесом учења.

Дете учи да користи тростепени приступ новом задатку, уместо да само ускочи у њега. Оно треба себи да постави три питања и промисли пре него што почне да ради задатак.

  1. Шта је овде посао? Шта се очекује од мене да урадим?
  2. Како ћу да обавим овај задатак? (Које стратегије ћу да користим?)
  3. Како сам то урадио? (Шта сам научио? Колико су ми добри резултати?)                             

Између корака 2 и 3 дете мора да уради задатак, али тек пошто осмисли “план напада”

 

 

Активно учење

Најбољи начин да се привуче и задржи нечија пажња јесте да он активно буде укључен у задатак.

Учење да се предвиди шта ће се десити је једна од кључних вештина активног учења и оно што може помоћи да садржај који се учи постане интересантнији.

Активно учење подразумева да ученик тражи информације. Он стално поставља питања и тражи одговоре. Уместо да само чита како би дошао до краја стране, активни ученик стално води дијалог са самим собом о томе шта ће се десити на следећој страни (када чита литературу), или како се ствари могу повезати и уклопити једне са другима. Потреба за сазнањем, предвђањем, потврђивањем сопствених претпоставки може бити узбудљив процес.

 

Игрица “Да сам ја учитељ”

Дете треба да предвиди шта ће учитељ питати. Треба да примети шта је важно и шта треба добро научити. Родитељи треба да помогну у овој игри млађим ученицима, како би они то касније могли сами да раде. Да би предвидели могућа питања, ученици морају да буду активни и да се ставе у улогу учитеља. Деци може да буде забавно да виде колико су добра у предвиђању. Способност за предвиђање даје им бољи осећај контроле над ситуацијом.

 

Креативно учење спречава поремећаје концентрације и пажње, развија брзо закључивање, координацију покрета и моторику.

 

 

 

 

 

Развој креативног размишљања ће бити најефикаснији у подручјима највећег интересовања тј. оним подручјима у којима се највише ужива и у која се највише улаже време и енергија.

 

Честе грешке и како их избећи



  • Стално надгледање и контрола спутавају спонтаност и самопоуздање који су у основи креативног духа детета.

 

  • Не треба довршавати креације уместо детета. Показујући поштовање и хвалећи дететов труд подстичемо развијање упорности и воље за пролажењем кроз стваралачки процес од почетка до краја.

 

  • Деци не треба стално нудити  помоћ, већ треба сачекати да је они сами траже.

 

  • Потребно је мотивисати децу да сами проналазе своја решења , а не сервирати им готова решења.

 

  • Осим “тачног” одговора, треба охрабривати  и она решења која су другачија , иновативна и маштовита.

 

  • Пружати креативно окружење. Различити материјали за креативно изражавање су увек доступни. Најпогодније играчке за развој креативности су оне од којих се могу стварати разни нови облици. Зато се не треба фокусирати на готове производе и скупе играчке које ”све раде саме”.

 

  • Допуштати  сањарење. Сањарење представља дечији начин да у себи решавају загонетке и проблеме. Никако га не треба схватати као губљење времена и бежање од реалности осим ако није предоминантно у дететовом функционисању.

 

  • Учествовати са дететом у решавању проблема и загонетки које се појављују . Након планирања помажемо детету да до краја оствари то што је наумило али само у оној мери и дотле докле оно то не може да уради самостално.

 

  • Детету се може понудити шанса за креативни рад али се не сме вршити притисак.

 

 

 

 

bedz